Brastvo

980

— Ал одлази Бојана: дјевојка, Она иде својој бјелој цркви.

Ле Пасла овце Тодора, Широм миром до мора, Под осојем бројила, Отуд иде војвода, Па говори војвода: Пођи за ме Тодора ! — Боме нећу војвода, Синоћ сам те гледала, Водиш коња на воду, Нарамујеш на ногу, Никад не знам на коју.

18.

Подранила љуба Краљевића, Подранила у бостанак башту, Бостан гази жуто бере цвиће, Љуто куне љуба Краљевића: Бог убио свако жуто цвиће! Нит цвјетало ни се сјеменило, Ка; ни љуба Краљевића Марка. Мени веле да сам за јунака, Знала не би што је мушка рука Да не било Дуке Сенковића. То мислила да нико не чује, То дочула мајка Краљевића, На казује Краљевићу Марку: 0] мој сине Краљевићу Марко ! Твоја љуба јутрос уранила,