Brastvo

|

281

Уранила у бостанак башчу, Бостан гази жуто бере цвиће, Бог убио свако жуто двиће ! Нит цвјетало, ни се сјеменило! Ка' ни љуба Краљевића Марка ; Мени веле да сам за јунака Знала не би шта је мушка рука, Да не било Дуке Сенковића. Кад то чуо Краљевићу Марко, Он узима своју вјерну љубу, Обје јој је прорезао дојке

И кроза њих провлачио руке, Па је одби у гору зелену,

Она туца од јеле до јеле

Као јање од овце до овде.

Тј

Игра коло под гором, Под високом планином,

У том колу дјевојка,

Танка струка висока, На њој чова зелена, На њој пуца плетена, Отац јој је елџија “ Чову јој је скројпо, Братац јој је трговац Цуца јој је сковао, Мати јој је планинка Косу јој је гојила.

Охолица.