Brastvo

9

82

2).

Разболи се лијепа дјевојка

Под прстеном код свој миле мајке, К њој долазе два дјевера млада И доносе два прстена златна: Наша снашо, оћеш умријети; — Ја умрла, ја остала жива Ја се ваша снаша назват нећу, Јер је ваша потворила мајка Да сам вашег овчарала Марка А тако ми данашњега данка, Нисам вашег ни видјела Марка, Него синоћ на води лађаној

Он ми баца зелену јабуку Пола гњила пола увенула,

Ја му бацам везену мараму, Што но везла девет годин: дана, Потрошила девет Фиорина, сувише три дуката злата мајчину везену мараму бабина коња оседлата, братову везену доламу сестрино злато испод врата !

= 5 ==

21.

Пошетала Роса — робињица, Све по башчи, зеленој ружици, У руци јој игла од бињела,

Њој долази тица ластавица: Добро јутро Роса робињица !

— Да' Бог добро тица ластавица Јеси л' била код земље Инђије ' Јеси л' чула, ја ниси л' видила!