Brastvo

290

Пе говори за годину дана,

Пе говори док и сина роди. Кад је она свог сина родила, Долази јој стари свекар бабо, Посипа је ситнијем бисером, Лудо чедо драгијем каменом; Мара шути ништа не говори, Пред свекром се смјерно поклонила, Љуби њега у скут иу руку. Кад је свекар од ње одлазио. Долази јој стара свекрвица, Посипа је жутијем дукатим'. Лудо чедо ситнијем бисером, Па је снаши својој говорила: „Оретно теби њемакињо Маро“. Мара шути ништа не говори, ред њом се је смјерно поклонила, Пак је љуби у скути у руку. Тад се врали стара свекрвица |] говори свом сину Јовану: „О мој сине бановић Јоване Дај да просим за тебе ђевојку, Да ти просим говорљиву Јању, Јер што ће ти њемакиња Мара“. Јово шути ништа не говори; Али мајка Јову и не пита,

Већ му проси говорљиву Јању, Без пигања покупи севатове, Пак одоше говорљивој Јањи. Кад то виђе Бановић Стјепане, Мили братац Бановић Јована, Одмах иде племенитој Мари, Пак је њојзи Стјепо говорио : „Онахо Маро од злата јабуко, Ми идемо довести ђевојку