Brastvo

За мог брата Бановић Јована А на име говорљиву Јању Већ чујеш ме драга снахо моја Кад ти видиш кићене сватове, Ти е' обуци што тођ љепше можеш, Пак изиђи пред бијеле дворе“. Тад одоше кићени сватови, Поведоше говорљиву Јању. Кад су евати близу двора били Близу двора Бановић Јована У гледа их њемакиња Мара; Обуче се што гођ љепше може Па изиђе пред бијеле дворе. Кад су свати близу двора били, Проговара говорљива Јања: „Бора вами куме и ђевере Шта се сјаји пред Јовиним двори Ил' је алем или драги камен Или сунце ил је мјесечина“ ; Говорио Бановићу Стјепо : » О бора. ти говорљива. Јањо Нит је алем нит је драги камен Нит је сунце а ни мјесечина Већ невјеста њемакиња, Мара“. Кад су били пред Јовине дворе Говорила говорљива Јања: „Божја. помоћ њемакиња, Маро“ Одговара њемакиња Мара: „Божја да си говорљива Јањо !“ Кад то чуле злато - Јове слуге Они иду на муштулук Јови: „Дај муштулук господару Јово Проговори њемакиња Мара“ Кад то виђе Бановићу Стјело, Узе снаху за бијелу руку

19"