Brastvo

Да чује рику тешких топова, Да види њега, мога Зорана, То ће јој можда умље вратити! (показује руком на десну страну) Ено је тамо! Чека на мене, Па да се крене после Зорану ! — Ако га само овде затекнем ! Носи му вина, смока, обуке, И своје мајке слатке поруке !... (сети се у тај мах нечега) И он је овде!... Ах. Никола мој... Остави старог дда на дому, Па пође амо — моме Зорану ! Хтео је видет брата милена, Бар њега само од толико њих !... Млађану главу не мож' задржат' Ма у смрт знала јурнут онај час ! (са уздахом) Младост је таква!... Знам је, разумем ! Ал' о њој причат не умем.

Један глас из гомиле рањеника. Воде! Воде! Ах! Чича Марко (ужаснуто). Боже, ко је то: Глас, Изгорех, јао... Чича Марко брзо прилази рањенику).

Ко си, момче, ти;

Рањеник (изнемогло). Воде... умрећу !

Пи МИРА МАЈИ МИ ЧИНИ И др мл + “ о љ%