Brastvo

101

„ Ово није нимало важно, али је пуно жалостан спомен из кога видимо у оно време ретку појаву, да син нашега народа стаје у службу највећега непријатеља његовог. Да је Мато умро као слуга турски, а не као санитетски официр у војсци ћесаревој, ја мислим да се може закључити по речи сећим, како се, без сумње, не би звао, да је у аустријској војсци био.“ (Отаџбина књ. ТУ, ев. 13., стр. 11).

Србин Мато Ивановић могао је у Провупљу бити грађанин из колоније дубровачке, за коју се ту зна у то доба. (Види: „Белешке доктора Брауна из српских земаља од године 1669. од Ст. Новаковића,“ Споменик Академије 1Х стр. 38. „Споменици српски скупио Конст. Јиречек,“ Споменик Академије ХГ стр. 91. 94.). Шта је пак Мато био по занимању, запис не казује јасно.

Г. Јефта Милошевић, учитељ у Прокупљу, показао ми је пред кућом своје мајке један мермерни стуб са римским натписом, који је доста, излизан. Овај би стуб ваљало пренети у Народни Музеј, јер је то најстарији споменик у Прокупљу, који на себи има записа. Ја га не преписах због његове нечиткости, па се бојах да не погрешим.

У поменутим путним белешкама пок. Ракића налазимо на страни 8.ово: „Хан помиње, да овде у народу има традиција, да су Турци после многих узалудних покушаја узели на јуриш Прокупље од Немаца, пошто су га, испреко Топлице с једне стене к северу окренуте, били јако из топова, и да је том приликом изгинуло седам паша; али ни сам не верује да ће у аналима аустриских ратова с Турском бити спомена о овој МАЛИ Ја пак наводим ово само ради потпуности.“

Г. Филип Поповић, учитељ из Речице, коме нека, је на овом месту хвала на учињеним ми услугама,