Brastvo

102

забележио ми је слично предање народно о опсади Прокупља, само што се место Немаца помињу Срби. Предање вели: Кад су Турци заузимали Србију, свуд су лако продирали, али у Прокупљу добију велики отпор. Срби су се били затворили у Хисађру, и отуда тукли нападаче из топова и пушака. Султан је слао многу војску на Прокупље, али узалуд, Срби су се држали. Наредио је и лесковачком паши Усејин или Јусен-паши да и он нападне, али ни он не мога ништа. (За Јусен-пашу се прича да је подигао многе цркве, па и Св. Петку у Трну у Бугарској, и Св. Наколу у Црној Трави 6 сахата од Ниша. Ову је поеледњу освештао, како се прича, врањски владика Венедик). Пошто код Прокупља погибоше тројица паша (три велика везира), послатих из Стамбола (гробови ових паша означени су тулбетима: једно тулбе на путу куршумлиском код Буцићеве воденице, друго на Креч-бајиру, а треће у Черкеској механи у Прокупљу), онда се и сам цар крене, да види, како се то Срби држе. у опкољеном граду. --– Срби су имали лагум кров град до испод северних врата и кроз лагум су воду износили у град. Цар нађе у Прокупљу некакву бабу, која му каже да се град не може заузети, док се не разбију она врата градска, што су спрам садашњет новог гробља. Цар је ишао само до места између садање Данчевићеве воденице и општинског суда, те се то место по цару зове Дарина! Кад су Срби видели да се даље не могу одржали, јер им нестаде хране, наместе на граду један гоч (бубањ), који је сам лупао и производио толику ларму да се могла на далеко чути, и једне вечери, пошто су коње наопако потковали, изађу из града и побегну. Сутра дан су се Турци, видећи коњеки траг, чудили, како су могли још толики Срби да уђу у град;

1