Brastvo

ИЦ АЕ У 3 ПА Му МУ ти Зу

103

и са Соколице (виса спрам Хисара) груну топовима, на град, из кога им се не одговараше. Тада Турци учине јуриш, продру у град; кад тамо — нигде живе душе, а гоч сам бије.

Овде завршујем своје белешке, и имам пуно разлога, да правдам непотпуност њихову. Потпунију слику предела, кроз које пролажах, у сваком потледу, ваља очекивати тек онда, кад се овај крај буде подвргао специјалном прегледу, што се од мене у приликама под којима скупљах ове белешчице, мислим и није ишчекивало, нити је право да се на то помишља.

Алексинац, 1895. г,

Тих. Р. Ђорђевић.