Brastvo

љиште, исту вегетацију, а становници се још и данас баве поморством, рибарством а по нешто и пољском привредом. Ипак Лопуд се је вазда одликовао од својих сусједа, Колочепа и Шипана, између којих сједи као кићена невјеста међу двјема гиздавијем

- · дјевојкама, или како је у пјесничком заносу пјевао дубровачки латпниста Реетић:

„Тет ЕПарђтез Ећарђгв рићсћетттта ћуспав, диа пећи! тп Тоћа ријстутиз ехћ Адта.“ У)

И одиста, дивно ли ти је то острво Лопуд! Одакле га год гледаш, увијек ти падају у очи његове неописиве чари, којима је од природе и од људи обилато украшен !

Обле главице, одјевене веселијем зеленилом густог борја, издижу се изнад китњастијех брежуљака, по којима трепери сребрнасто лишће питне маслине. Ниже тијех прпроднијех паркова, бијели

_ се на Игалу“) поносита варошица Лопуд са својим веселијем · кућама богатијех помораца и раскошнијем љетниковцима дубровачке властеле. Те су зграде од бијелог, корчуланског, тесаног камена, који својом љепотом и издржљивошћу мало што уступа мрамору. Прозори и портали тијех љетниковаца махом су у готичком и талијанском средњевјековном, укусном стилу. Исто су тако украшене и породичне капеле, гдје побожна властела о великијем празницима п о креном имену присуствоваху служби божјој.

Куће су начичкане цијелом дужином обале једна ув другу, само што су, гдје тер гдје, растављене тијеснијем али лијепо калдрмисанијем улицама, које

. 2) Међу трима Елатитама, најљеша је Елафис (Лопуд), од које нема ничега љешшега у цијелој Адрији. 8) Игалом се зове равна, плитка обала помањег морског галијева .