Brastvo

Дубровачко приморје, које Дубровчанима уступи краљ Оетоје. а

Идући даље споменутијем путем, непримјетно 5

силавимо ка противној страни острва. Ту нам се, према истоку, отвори други затон, мало што мањи од оног сјеверног, у ком лежи варошица Лопуд. Овај се јужни затон зове „Јуњ“ по црквици посвећеној Богородици, која носи назив „Госпа од Шуња“. |

и

Између високијех рогача, смокава и лаворика вири у Шуњу, на неколико корака. од морске обале, стара, осамљена кућица на један под. Зидови су од жље пстесана, обична камена; покривена је цријепом, по ком се, поред мозаика разнобојнијех лишаја, почела већ у велико хватати и маховина. Прозори су малашни, с округлијем стакленијем окнима. ( поља вире поред сваког прозора по два чврста камена зуба, на њих је наслоњена пошпра даска, на коју је поређано неколико пукнутијех лонаца са босиљком, каранфилом и ружом мјесечарком. Пред кућом су стерала"), о која виси мрежа, што се ту суши. Одмах до врата налази се камена клупа, наслоњена на кућни зид. Кућна врата бјеху некад обојена, али је зуб времена оставио само још толико трага од те боје, да се може распознати да је била зелена. ј

7) Стерала су мотке, ракље и коци, на којима се сушен крше мреже. Мој уважени професор г. Луко Зоре овако описује стерала: „Кад су изглорали мрежу на цивијеру (извукли мрежу на обалу) тад је носе на сушило, а то се зове стерало. Овако стерало за цијелу мрежу састоји се из 20 подебљих шиљака усађених у земљу. Ти шиљци називљу се соље иди соштице. Ове доспијевају у рог; на те рогове наслањају се дуге и подебље палице'и тако завезују сошицу са сошицом. Те палице именују се лијенке“. (Л. Зоре: „О рибању по дубровачкој околици“. стр. 16).

мн