Brastvo

121

— Прије десет дана, баш у очи Мратиња дне ! — одговори Марија.

— Јее' видио, Срђо, како ме сан није преварио ! — настави исти говорник, окренувши се другој

двојици. — Знам ја, да кад год снијем попа, да не слути на добро!

— Ето видим и ја да је тако! — одговори ословљени.

— Срећа још, те су на вријеме похитале! А кад је заспао, упита опет први говорник.

— Мало прије него што сте ви дошли.

— Је ли дошао к себи!

— Јест, одавна, прије шест дана још! Али да сте га видјели оне ноћи! Мислиле смо да је мртав! Био је модар као модра маст. Очи упале, уста избечена, језик отечен, вас укрућен, студен — мртвац прави! Три дана и три ноћи није знао ни да је жив! Тресле су га жестоке грознице !

— Јесте ли обазнале чији је и откле је дошао!

— Јесмо. Казао нам је да је Госпар-Рафов син.

— Син Госпара Рафа! узвикнуше зачуђено браћа.

— Госпар Иво Дода Ђуро, најстарији међу њима.

— Јест — прослиједи Марија — приповједио нам је, да се упутио из Сланога са два кмета,") па да су се цијећ“") великог вјетра задржали много у путу, замркли и изгубили. Она два кмета нијесу била вјешта, па су разбили барку о неке гребене.

„

9) Кмет је у дубровачкој општини (а и у Херцеговини) сељак, који нема својег земљишта, него обрађује туђу (тосподареву, агину) земљу, под извјеснијем условима (чипчија).

20) Цијећ, старински приједлог, који се још спорадично чује у Дубровнику. Значи: 2бог, ради, са (узрочно).