Brastvo

Један сахат послије овог разговора Перо и Срђо равапињаху једро на новој лађи и удаљаваху се од обале.

Сутра дан, о ручање доба, приспјеше у Шуњ двије лађе, једна са Пером и Срђом а друга са отменијем господином Рафаилом Н., дубровачкијем сенатором и властелином. Још се из Срђове лађе пскр- · цаше двије старе слушкиње властелинове и један слуга.

Властелин, кому су Срђо и Перо затајили велику погибао, којој је његов син био изложен, а испричали само да је већ изван сваке опасности, колебао се је, да ли да почасти ту ништавну, рибареку кућицу својом високом посјетом, или да причека у својој комодној лађи застртој богатијем ћилимовима, док донесу из његовог летњиковца у Лопуду сеђету,“) на којој би пренијели болесника.

Госпар Рафо бијаше наиме аристократа и душом и тијелом; човјек скроз прожет оновременијем по-. гледима и назорима, те није чуда, што је сматрао за понижење да уђе у кућицу простијех и обичнијех рибара. С друге стране пак, пошто су добра браћа из скромности а може бити и из обзира према родитељском срцу, прећутали катастрофу и заслуге њихове сестре око пзбављења његова сина, није могао ни увидјети умјесност и потребу, да обиђе сина још под кровом тијех спромашнијех рибара. Али на Ђуров усклик: „Поштовани господару, твој син једва прије чека да те загрли!“ — тргну се и допусти да над племићском гордошћу превладају очински осећаји, те ступи у кућицу.

+

29) Сеђета је нека врста носила, која личе на омању затворену кочију без точкова. Изнутра је постављена дамашком а с поља је украшена сликама, рељевнијем позлатама и породичнијем грбом.