Brastvo

25 ша

55, А И

; 208 а:

131

мном и пред цијелијем свијетом много племенитије него икакво племство наслијеђено од оца без икаквијех заслуга! Ја сам твој већ од онда, кад си ме отела и истргла смрти, која ме је већ била шчепала пи обладала! Немој ми дакле више о том ни говорити! Ти не бери бриге. Мој отац долази о Св. Влаху из Цариграда. Ја ћу до онда открити тајну прво мајци, која ме много пи много љуби, као но ти јединца, па ћу је молити, да она саопћи то оцу, који је доиста у некијем стварима тврдоглав, али овдје нема куда, и даће се, на силу, разлогу !

— Дај Боже, Иво! Да Бог да да се ја преварим! Али ми срце не предсказује ништа добро! Све снијевам покојну мајку, како ми прстом при-

_ јети! А то нешто значи, нешто рђаво! Иво мене је

много страх !

— Не бој се, голубице моја! Све ће лијепо да се сврши! Него сада да се раставимо, душо, лер је близу поноћи, па не бих хтио, да те браћа не затеку у кући!

— Ах, Иво, мој несуђени Иво, е Богом !

Двије крупне сузе скотрљаше се с њезинијех образа Иву на руку.

— Ти плачеш, срце: Немој, немој. Умири се. Није далеко Ов. Влахо! Још мјесец дана, па ће све бити у свом реду! Ти ћеш бити моја драга и љубљена, вјереница. А сад с Богом, злато! С Богом !

Марија само јецаше. Кроз плач му, на поздрав, одговори !

— С Богом, Иво, с Богом! О Св. Влаху ћу доћи с Цвијетом и с браћом у град. Видјећемо се, ако Бог да! С Богом!

— С Богом !

Он се опет врати шипрагом својој кући у Лопуду, а она се сјетна довуче до кућнијех врата.

о%ж