Brastvo

130

— Хвала ти, Марија, што си дошла на овај за сада посљедњи састанак. Ја дакле сутра идем дома, јер ме мајка зове да на сваки начин за Бадњи дан будем тамо. Пошто отац није код куће, није право да је оставим о Божићу саму, за то треба на силу да отидем. А и изговор мому овдашњему боравку већ је престао, јер су маслине све самљевене! Колико ми је тешко раставити се од тебе, не могу да ти искажем, драга моја Марија. Само ме тјеши мисао, да нећемо бити дуго растављени, и да мој долазак кући, има да објасни родитељима, моју намјеру, те испунити нашу срећу! Као што сам ти већ казао, дубровачки поклисари, међу којима је и мој отац, вратиће се из Цариграда евакако још прије Светога Влаха. Онда ћу ја саопћити оцу своју намјеру и наша срећа ће бити остварена !

— Ах, Иво! Надаш ли се да ће твоји икада допустити да се ожениш једном простом дјевојком

— Зашто да не: Ја сам екоро са евијем сигуран да хоће. Мене родитељи много љубе, и за моју љубав би учинили и не знам што. Са свијем је дакле природно, да се они неће опирати овој мојој жељи, од које зависи сва моја будућност, сва моја срећа! С друге стране пак и моји родитељи тебе знаду као врло добру и ваљану дјевојку, која, им је спасла сина, па за што онда да се противе

нашему вјенчању•' Или ћеш ти бити моја жена, или.

никаква друга! Неће бити те силе, која ће ме од тебе отуђити и раставити!

— Добри мој Иво, то ти тако мислиш; али кад си икад чуо да је властелин узео за жену једну просту и обичну дјевојку из пука!

—- А кад си ти опет чула, да је једна дјевојка метнула свој живот на коцку, само да би спасла живот једном "непознатом човјеку: Ово је пред-а

сва! даће воћа ба оваа ваља.