Brastvo

133

Бијела. је зора у велико зарудила, високи облачићи по плаветном небу раскидају се у златне праменове; модро море тихо шапуће своје тајне нијемому еребрному жалу: лак зеФир лахори по китњастијем брежуљцима и односи им заношљиви мирис _вихојила, дешпика и пелина, те га распростире по градскијем улицама. Врапци се гласе својим цвркутањем. Са Жарковице "') се већ помаљају и први сунчани зраци, —- дан је ту! Диван дан, прекрасан дан. Рекао би да је ђурђевски а не Фебруарски !

Са Срђа силазе Босанчари, Шумећани и Бргаћани у свечаном одијслу, вијући барјаке и пуцајући из пушака =). Ето већ с Дупца““), да и Жупљана и Конављана! Све се то купи на Пилама“), да истодобно са сељацима западнијех крајева уђе у град уз веселу свирку. Ту су Ријечани, Затоњани · Орашани, Осочани, Клишевци. Чекају се још Лопуђани, Шипањани, Стоњани и Мљећани, који вбог даљине нијесу још могли стићи. У толико се вију барјаци, пуца из пушака и свира. Сада су сви већ ту и улазе свечано у град. Пред „Лужом““) извије сваки барјактар сКој барјак у знак подворења и побожности према свецу, и за тијем га засади у

најсвечанији начин успомену. Њему су приписивана толика чудеса тако, да није било поморца, који га не би завапио у невољи и завјетовао му се. Побожност је према тому свецу све више расла и све више узимала маха. На дубровачкијем бедемима и тврђавама свуда је урезан рељевни кип Св, Влаха, а тако исто се види његова слика на застави, печату и новцу дубровачке републике.

81), Жарковица је брдо на истоку Дубровника.

32), (Трђ је вис изнад Дубровника. Иза тог брда налазс се села Босанка, Шумет и Бргат.

33), Дубац је кланац, који отвара Жупу Жрновницу.

81), Пиле су сјеверо-вападно предграђе дубровачко.

85), Лужа је постало од талијанске ријечи Годдга, што значи тријем на сводовима (аркада). Таква лоџа (Јовита) има испред некадашње дубровачке ковнице новаца, која се налази напијаци, гдје је и

. 5 5 . | . р црква Св. Влаха. По тој лоџи зове се још и данас та пијаца: Лужа.