Brastvo

[34

гвоздене алке, приковане уз балустраду широкијех и величанственијех, каменијех степеница пред црквом Св. Влаха.

Око осам сахата почиње званични дио свечаности. Кнез републике, вијећници, сенатори и остала властела стоје пред кнежевекијем двором и чекају да почну свечане церемоније.

Двије чете дубровачкијех сддата пролазе испред кнеза и обилазе три пут град уз пратњу свирке. Они сву одјевени у кадифенијем џамаданима и пре_ самитачама, извезенијем златом. За свиленијем појасом су им дугачки јатагани са корицама од Филдиша и сребрне кремењаче. Широке, модре, чохане чакшире допиру им до кољена, а одатле до папуча настају златом везене докољенице. На глави им је висок црвен фес сва богатом кићанком од црног ибришима. О рамену носе дугачке џевердаре, оковане сребром и седефом.

Мало послије војске долазе пред двор трснице““) праћене свирком дипала, мјешница и севрдаоница ~). Пред двором оне стану и ухвате се у коло, за тијем се упуте даље те обиђу цио град.

Послије тијех игара звона навјешћују службу божју, на коју се упути кнез са свом властелом. Црква је препуна народа. Све се згрнуло да ода почаст омиљеном свецу.

36), Тренице (или трзнице) бјеху дванаест дјевојака из околнијех села, које су мијесиле хљеб у ошинској (државној) пећи. Оне су у празничком народном одијелу. Једна носи барјак, о чијем врху висе двије гостарице, једна пуна вина а друга уља. Остале дјевојке носе на глави по једну котарицу пупу хљеба, маслиновијех грана и разног варива, те представљају мир и благостање. У посљедње доба дубровачке владе, у мјесто дјевојака вршили су ту церемонију младићи, који су били у служби као пекари. (сравни С. Скурле „Свети Влахо“ стр. 119). |

37), Сврдаоница је свирала од трске.