Brastvo
пау ЕУ 145, ЗА УН ГАКА АВИ И ЕН Ка пумпи ИЕ ние нв ен Љ 7] не. иу ој ЕМИ ар Еау Уве КИ У | Ут а ДЕ ава еиф РЕИАК и Кар Уа НИКЕ
136
— Дај Боже, да се ја преварим! А-а, ено иду оздо неки Лопуђани! Немој да нас затече цио свијет !
— Добро ја ћу се одалечити, али послије подне да те нађем свакако. Гдје ћу те затећи ;
— Залуду је све то, мој Иво!
— Ама што ми све кукаш као нека злогодница! Говори, гдје ћеш бити; — упита је скоро пријекорно Иво.
— Бићу, послије вечерње, пред црквом Св. злаха. Али.... да ти речем истину..... била сам.... код... једне старице, која све зна и свачију судбину погађа. Она ми је прорекла нешто рђаво, нешто страшно !
Ту она стаде, скоро јецајући.
— И ти ли слушаш бабетине и вјерујеш њиховијем лажима! Она те је застрашила за своју корист, да јој чешће пођеш и да ти измами још коју перперу “"“)! Јер, да ти је дала повољне гласове, ти јој више не би ни отишла! Што ти је рекла та вјештица ' |
— Ух, Иво, није вјештица, у кам се упрла! То је добра и поштена женска глава.
— Добра и поштена! Па што ти је казала '
— Гледала је у шкољку и у боб, па ми је рекла, да ми стоји на сред куће гроб и да из њега вире три аждаје.
— Не лудуј ми, молим те! — прекиде је Иво — немој ми слушати те вјештице, него се умири. Послије подне ћемо се видјети дакле. А сад с Богом!
— С Богом, Иво ! а
88), Џерпера је сребрен дубровачки новац, који је износио од прилике |, дубров. дуката.
~ У