Brastvo

пау ЕУ 145, ЗА УН ГАКА АВИ И ЕН Ка пумпи ИЕ ние нв ен Љ 7] не. иу ој ЕМИ ар Еау Уве КИ У | Ут а ДЕ ава еиф РЕИАК и Кар Уа НИКЕ

136

— Дај Боже, да се ја преварим! А-а, ено иду оздо неки Лопуђани! Немој да нас затече цио свијет !

— Добро ја ћу се одалечити, али послије подне да те нађем свакако. Гдје ћу те затећи ;

— Залуду је све то, мој Иво!

— Ама што ми све кукаш као нека злогодница! Говори, гдје ћеш бити; — упита је скоро пријекорно Иво.

— Бићу, послије вечерње, пред црквом Св. злаха. Али.... да ти речем истину..... била сам.... код... једне старице, која све зна и свачију судбину погађа. Она ми је прорекла нешто рђаво, нешто страшно !

Ту она стаде, скоро јецајући.

— И ти ли слушаш бабетине и вјерујеш њиховијем лажима! Она те је застрашила за своју корист, да јој чешће пођеш и да ти измами још коју перперу “"“)! Јер, да ти је дала повољне гласове, ти јој више не би ни отишла! Што ти је рекла та вјештица ' |

— Ух, Иво, није вјештица, у кам се упрла! То је добра и поштена женска глава.

— Добра и поштена! Па што ти је казала '

— Гледала је у шкољку и у боб, па ми је рекла, да ми стоји на сред куће гроб и да из њега вире три аждаје.

— Не лудуј ми, молим те! — прекиде је Иво — немој ми слушати те вјештице, него се умири. Послије подне ћемо се видјети дакле. А сад с Богом!

— С Богом, Иво ! а

88), Џерпера је сребрен дубровачки новац, који је износио од прилике |, дубров. дуката.

~ У