Brastvo

135

Али гдје ми је Марија с Лопудом '

Да ли је и она ту, међу тијем тисућама душа '

Ко ће ти то знати! Ко би ти је угледао у такој вреви и писци.

Да ли ју је видио Иво Госпар-Рафов '

Излишно је то питање!

Заљубљени имају тако изоштрен вид, да им је и најмања ситница довољна да распознаду п угледају својег друга у најгушћој гонгули. Једна сукња, један кишобран, једна прегљача, једна махрама често пута једна сама врпца или трака, довољно је соколовијем очима гаљубљенијех да се спознају на великијем даљинама и да се састану.

Тако је, дакле, и Иво затекао своју Марију у Бачварској улици, баш кад се је растављала од Цвијете, која је ушла у нечију кућу.

— Што си ми тако жалосна, Марија, анђеле мој '

— Не надам се ничему добру, драги мој Иво, па за то ме не весели ни данашњи дан.

— Не брини се, драга Марија, све ће се добро свршшти. Ја сам се мајци повјерио још одавна. Она ми додуше испрва није одобравала, али сад се је већ умирила и каже, да се она неће ни најмање противити, ако само отац одобри. Он је баш синоћ дошао из Цариграда, па му онако уморну, е пута, нијесам могао још говорити. Али данас послије обједа хоћу да сам на чисто и с његовијем мишљењем, и онда ћемо, надам се у Бога, вечерас бити заједно као прави и законпти вјереници!

— Ах, Иво, ни у сну ми се није још никад објавила толика срећа, а камо ли да се то данас случи и обистини.!

— Видјећеш да су те елутње варале, а да сам ја увијек имао право кад сам те тјешио, говорећи ти да ћемо у брго бити потпуно усрећени !