Brastvo
165
Црквица и манастир бјеху искићени вијенцима.
Тога је дана освитала на Св. Андрији велика свечаност.
Тога је дана Иво Рафов Н...ић, примао на себе свети ред и приносио Богу прву жртву.
Послије службе Божје окади он скромни гроб своје несуђенице. Дубок уздисај и крупна једна суза, која се разлила по ивици гроба, бјеху очит знак онога, што је у себи осјећао и трпио.
Иво је мало надживио своју Марију.
Туробност и сијета, у.коју је пао, прегризе му у брзо конац тог горког живота.
Он умрије на острвцу Св. Андрије, с којег није
_макнуо никуд ногом послије Маријине катастрофе.
ХН.
У Шуњу је још увијек бујна природа!
Још увијек цвјетају мрће, ловорике и ружмарин !
Још увијек се разлијеже њежно пјевање славуја и модрокоса !
Још увијек се сребри море покрај бијелог жала !
Ну Маријине скромне, умиљате али обичне кућице нема више.
По остацима зидова, обраслијем брштаном, сунчају се сада гуштерови. У димњаку, који је на пола опао, скривају се слијепи мишеви, а у траговима се гнијезде смичалине и тарантуле.
А у некадашњој соби“ Боже мој, ко би ту могао ући!