Brastvo

165

Црквица и манастир бјеху искићени вијенцима.

Тога је дана освитала на Св. Андрији велика свечаност.

Тога је дана Иво Рафов Н...ић, примао на себе свети ред и приносио Богу прву жртву.

Послије службе Божје окади он скромни гроб своје несуђенице. Дубок уздисај и крупна једна суза, која се разлила по ивици гроба, бјеху очит знак онога, што је у себи осјећао и трпио.

Иво је мало надживио своју Марију.

Туробност и сијета, у.коју је пао, прегризе му у брзо конац тог горког живота.

Он умрије на острвцу Св. Андрије, с којег није

_макнуо никуд ногом послије Маријине катастрофе.

ХН.

У Шуњу је још увијек бујна природа!

Још увијек цвјетају мрће, ловорике и ружмарин !

Још увијек се разлијеже њежно пјевање славуја и модрокоса !

Још увијек се сребри море покрај бијелог жала !

Ну Маријине скромне, умиљате али обичне кућице нема више.

По остацима зидова, обраслијем брштаном, сунчају се сада гуштерови. У димњаку, који је на пола опао, скривају се слијепи мишеви, а у траговима се гнијезде смичалине и тарантуле.

А у некадашњој соби“ Боже мој, ко би ту могао ући!