Brastvo

Троје браће, загрљене у животној борби са крвником, нађоше истог тренутка, у валовима, заслужену смрт.

У # ж

Сутрадан се-море утишало.

Као да се заситило синотњим жртвама !

Небо је, на против, још застрто жалосном копреном, те не да сунцу да ремети, својом веселом појавом, то праведно туговање.

ж Ж

Иво је већ двије ноћи очекивао своју драгу, — али узалуд!

Трећег дана из јутра, избаци море на обалу Св. Андрије Маријину љешину.

Љуто писну Иво, кад у надутој мрцини спозна своју вјереницу! Он је грчевито загрли, обли је торкијем сузама, и једва се стопрв пред мрак даде од ње одвојити.

Он јој сам ископа раку, коју је пошкропио врућијем сузама. -

Туробно, прекинуто клецање манастирског звона јављаше да се предава мајци земљи тијело једне племените али несрећне душе, која је цијелог свог живота једну једину погрјешку учинила — што је вратила љубав за љубав!

ХТ. Годину дана доцније, баш на сам дан Маријине смрти, већ у зору се далеко разлијегаше весео и пријатан звук оног истог манастирског звона.