Brastvo

170 · =

подножијима брда Дрквице (лево од пута) и Чукице (десно од пута). О овим се црквама ништа више не памти до да су из старих времена остале — „Правило се још оној време кад је овуј земљу држаја Цар Костадин“. Или кажу само: „Од Костадиново време остале“) Некима се, од ових зна и сада патрон. Тако зна се за Св. Петку (која данас служи), Св. Спаса, за Св. Св. Кузмана и Дамњана (Св. Враче), за Св. Николу, за Св. Ранђела, Св. Богородицу и тако даље. Интересујући се о овај појави, да се на једном месту налази толико цркава, распитивали смо непрестано и свуда смо наилазили на оваква објашњења.

У оно време, кад су ове цркве грађене, наше су лозе (племена) биле завађене, а служиле су различне свеце. Свака је лоза живела у засебној махали и имала је своју цркву, у којој је се своме светитељу и Богу молила, не мешајући се са осталим лозама. Ето и сада је црква Св. Спаса исеључиво лозе Лрконаца (ном. рконци) и само оних који служе Св. Спаса.

() овим ћемо старинама, као што рекосмо, а тако исто и о Старо-нагоричкој цркви о некадањем манастиру Св. Ђорђа, који ћемо видети код Старога Нагорича на десно од пута, говорити опширно на другом месту, а сада да наставимо пут за ман. забел.

7) Овде не мисли народ на римско-византијског цара Костантина већ на ХКостантина Дејановића. Жеглиговца. Врло су занимљива и пуна материјала за историју онога доба предања народна о овом Костадину и о његовим људима. Поред тога заступљено је име Костадин и Евдокија — Дока. Пева се Костадин и његов млађи брат и сестра и тако даље. То ћемо изнети скоро.

(Види: Моп. Зегђ. 212, 227 ; Гласник уч. др. књ. ХУШ; 5Еатше књ. 1Х. и „Годишњицу“ Чупићеву књ. ХУ и у њима приче о Косовском боју.