Brastvo

на горњем спрату, а на доњем су спрату остале зграде — „мађерница“, подруми, арови и тако даље.

ж

Чудновато је да су овамо изгубљена сва дубља и вернија предања о овоме крају у опште. Једино што се ошпширно прича о Костадину и његову времену, о Косову пи тако даље; на против ни име Кеглигово, које се толико у науци третира, није народу познато. И не знамо ко ли то превари Панту С. Срећковића да и данас има овамо села ћеглигова !

Па ни о овом манастиру не зна народ да прича много, али ипак има нечега што је, и у површном предању о њему, врло важно. — Народ прича да је Старо-нагоричка црква (задужбина Краља Милутина, 0 чем народ не зна) био велики и богат манастир. Као велики и богат манастир имао је и много калуђера, који су по манастирском имању радили. Тада, кад је овај манастир био тако богат, у дан. манастиру ОЗабелу држана је манастирска стока и благота од стоке, па кад је ваљало манастиру носило се отуда. Па како су ове послове око стоке обављали калуђери, то су они и живели у дан. манастиру Забелу, те је за то била иу Забелу подигнута црквица, у којој су се калуђери молили „Богу“. Тако је исто, прича се даље, било и других манастирских црквица. У дан. Никуљану, држано је манастирско жито и вино, те јету за то и била црквица Св. Илије. А кад су Турци зашли у ове крајеве и притисли све манастирско имање, калуђери су се разбегли куд који, те су и ове црквице остале пусте. А од кад су се Арнаути доселили, почеше их и рушити, или у њима стоку своју. држати. Тако је било и са забелском црквом.