Brastvo

4 178 зографа — Дичо Дебарац и Зафир Васиљевић, обојица из Дебра.

Црквене су ствари већином из Београда. Покојни Ђорђе Бојниклија (онај на тороњу герги Цветановић) бивши дугогодишњи игуман ман. Матејче, био је по Србији за писанију за овај манастир, па је том приликом и донео ове утвари.

Иза црквена олтара су, у ограђеном простору, два гроба двају игумана овога манастира, са оваквим натписима :

„Памаљ ради назначено пко здђао почиваетљ раб. Божм покоинм Антимљ еромоналљ здатељ» на обитељђ сел и вђинал Ђму паматое Бог да г0 сподобио царство небесное. 1864 година 10 септем"врца“. А на другом гробу је натпис:

„Овде почива тело раба божјега Пауна Стоилковића, игумана. обитељи Забела.

Родио се у Нагоричину 1798. а представио се у одабелу 20 септембра 1891. године.

Овај му спомен пој унуци: Анта јереј, Денко п“ Васиљ“.

Историју ћемо ова два гроба доцније казати, а сада још нешто о самом манастиру. — Рекосмо да су свуда око манастирске дворане зграде. Њих има ДНО а ис по доба грађења: „Старе зграде п „Нове зграде“. Старе је градио још поп Таса Миленковић, Моравац'"), онај о коме прочитасмо на торњу попа Таса, а на првом гробу ероманаг Антим»; а нове је зграде градио пош Паун, последник поп Тасин, дугогодишњи игуман овога манастира. У овим зградама имаде 30 соба за госте, и то махом

10) Моравцем су га звали за то што је његов отац био из села Требешиња у врањској Морави.