Brastvo

о 54 о у И ПИ ПУуа, 1. УРАНА ИНРПИМАЋАМИМААИАААЛМММАМ У КАКААХАХАХАЛАХАХАХ ХХА)

СО Фе РАДА 9 лаје ја а аеро а аеро а керај

КАКО ЈЕ НАСТАС НАЛБАНТИН ТРАЖИО И НАШАО СРЕЋУ ПРИЧА

——-—–—

/

Кивео је некад у једном селу један миран и нежењен човек, по имену Настас, а по занату налбантин; али како је занат учио још од малена, то му се право име и заборави, те му само оста ово друго, да га од осталих разликује и да се одмах зна шта је и ко је. Није био ни стар ни млад, али увек тужан и замишљен, који се живота свога није никад насмејао. Вас дан би, ако посла нема, седео у своме малом дрвеном дућану и гледао кроз отворена врата у широко поље и празно небо; али кроз његове мутне и жалостиве очи не прође никад жив сјај радости, нити весела искра наде, но увек једноставна туга и мисао на несрећу.

А питаће се, што је Настас налбантин био такав и шта га је дотле дотерало, Ма шта ко да каже, може му се, само је сам Настас добро знао, да је човек несрећан и сувише и да је срећа према