Brastvo

214

а ак

Никому он и не казује. Па ни самој својој жени, | ви својој деци — а оженио се после брзо. И од онда је увек био задовољан, само је једном спустио главу и тужно се замислио, али и то прође као ен!

А ево како је то било:

Радио је једном свој посао у своме дућану, кад се од запада диже црн облак и пође истоку, а кад би више његовог села, спусти на земљу плаху кишу.

Али од једном просија сунце кроз облак, те у један мах и киша падаше и сунце сијаше. Настас спусти рад из руку и замисли се:

— Зашто и огако што да буде на свету: Зар није боље да докле киша пада, нека је облачно, а кад сунце сија, нека је ведро. Није све на свету — али тог часа виде ону мрву сламе, што се пре упрела у његову пређу, па брзо узе чекић и сунтрач и поче где је прекинуо.

— Све је добро што је од Бога! рече сам себи и весело погледа како и киша пада и сунце сија...

БЕОГРАД.

И. И. Вукићевић. _