Brastvo

~) ја ~

је био војвода хотеки. Овај Богић дође у раепру са Грудима, сусједним племеном, и његовим војводом. Та завађа била је проистекла из несугласице око планине Хотског Хума, јер се отимаху, чиј ће остати. Из тога се међу ова два племена изроди свађа и крвопролиће, те Груди убију два Богићева сина. И ако су Хоти у овом крвавом сукобу потукли Груде, опет Богић није се могао поуздано надати на даље успјешно одбијање Груда, који су бројно много надмоћнији били — те се исели из рођеног мјеста са преосталих пет синова; упути се преко Куча и Братоножића и дође у Лреобрђе (у мор. нахији) и настани се на Летровој Равни. У то исто вријеме дограђивана, је у Морачи црква, задужбина Стевана, сина Вукана Немањића. Тадашњи настојатељ ове црквене радње благослови Богића и допусти му, да се може ту населити; сувише, поклони му земље, колико је хтио, а планине, колико је могао држати. Богић заузме цио простор земљишта, који данас заузимају села: Гре· обрђе, Рајичевина, Баре, Врујца п Равни. Морача није била и прије његова доласка пуста, него је имала своје становнике, од којих данас постоје: Дрљевићи, Бакићи, Даниловићи, Ћировићи и Брауновићи. За своју планину Богић је узео био Лом, данашњу васојевићеску планину. Издижући на Ком, посвађа се с некаквим Климентама, па се најпосле и закрве. Ови Клименте нападали су често на њега. чинили му многе неприлике и гледали, да му како год убију којег од синова. Жељена прилика брво им испадне за руком. Богић заручи своја два сина из Будимља и поведе за ђевојке двоје сватова. Ова два сина Богићева, будући младожење, бојали су се, да им на сватове не ударе Клименте; за то пођу, да срету оца и сватове. Ну, несрећом њихо-