Brastvo

до Ћ 20

истој војеци при повратку на ријеци Бистрици учинило, да носе лопате мјесто пушака, и да се то мјесто од тада зове Лопате. Посље овог опустошења, ман. Морача био је непоправљен и пуст од прилике за 70 година, а 15%0. године покривен је и поправљен настојавањем кнеза Букића Вучетића пз Роваца, чија се слика налази у цркви, молована на зиду, као хтитора ове цркве.

Турци Никшићи ударе исти дан на Горњу Морачу, попале села и опустоше све, што је подлегло њиховом маху. Горњо-морачани су пред њима измицали, гонећи стоку и носећи све, што су могли понијети, јер се не уздаху у себе, да им могу пута спријрчити. Тако Турци допру до близу р. Мораче, без икакве препреке. У томе доспије на р. Морачу _ један турски барјактар под село Љојиће, носећи у рукама барјак и фитиљ.“) Видећи један од Морачана, да хоће овај барјактар, да пријеђе воду, па да и даље ћерају, повиче једног свог друга: „Ако си жив, чекај барјактара на води; не дај, да пријеђе на село Редице !“ Овај његов друг био се је десио баш код воде на чекању, те, срећом, убије барјактара, узме му барјак и коња, и у бисацима нађе живо двоје мушке ђеце. Пошто погине овај барјактар, преплаше се Турци, окрену леђа и почну бјежати, јер уобразише, да им је с њим сва снага клонула и малаксала. Пошто виђеше Морачани, да су Турци окренули у бј јегство, поћерају их, многе посијеку и нешто им плијена узму, е којим су посље поправљали запаљене куће. А оно двоје ђеце онај Морачанин подрани, и од њих су, по предању, Јекнићи, становници на Свркама, у Горњој Морачи.

%) Фитиљ је справа, којом су Турци брзо и лако палили непријатељске куће. Носио се на држаљу, дугачком по 2 метра.