Brastvo

235

или из Колашина и Никшића преко својих пријатеља. Овај прах, који се производио у Ровцима под пећинама, ђе је стока пландовала, имао је како јаки пуцањ, тако и доста хитру снагу при ћерању зрна из пушке. Овај су прах називали тученик, за то што су га морали тући, пошто су га од љескова углијевља градили на велике комаде. За овај посао служила им је салитра, која се могла тамо нађи у пећинама.“) Говоре, да је необичну снагу имао онај комад праха, који се начињао од чвора љескове младице, и да је могао пушку распренути.

Но не само што су Морачани имали чешће бојеве с Турцима, Колашинцима и Никшићима, него и са околним хришћанским племенима: Васојевићима, Кучима, Пиперима, Дробњацима и Жупљанима, па и са Ровчанима, али ес Братоножићима, никад, за то што су још Богића поштено дочекали и испратили у Морачу приликом његова преласка. Братоножићи су и завјетни ман. Морачи давати по нешто, те и данас доносе многи своје прилоге томе манастиру о Успенију Св. Богородице, кад манастир светкује и слави дан свога храма. Узрок свађе с Ровчанима био је тај, што су се четници из оба племена преотимали; због тога се најприје морала изродити мржња, па убијства и освете. Морача и Ровца имали су међусобни суд, који је на мирни начин измиривао завађена племена. А са другим племенима били су се више пута, као и се Турцима, јер ова удараху на Морачу заједно с Турцима. Ова размирица хришћанских племена трајала је све дотле, док се нијесу ослободила испод турске власти. да убијства са овим племенима, није било суда, него напротив освета.

ж) МИ посље су правили прах Шаранци у једној пећини код ман. Добриловине, која се и данас зове Шалинтрача, од салитра.