Brastvo

234

да би се тим онејачала Брда. Само су се 1804. г. иселиле 22 Фамилије Требјешана.“) И ако су се преселиле неколике Фамилије Требјешана, архимандрит Авксентије Шундић остао је у манастиру Морачи, ђе је све до своје смрти живио, и ту умро 4. марта 1826. године,““) оставивши након себе такав спомен, да се са љубављу и према његовој сјени спомиње његово неумрло име.

Примједба.. У једном натпису у ман. Морачи стоји прибиљежено, да је Архимандрит Авксентије дошао из Русије 1797. године а не 1795., као што стоји у Милаковићевој историји Црне Горе по казивању старих Требјешана. Ако ће се вјеровати овом натпису, онда је Шундић морао и други пут поћи у Русију 1796., па се повратио 1797. и нашао ожалошћену сву Морачу за Радулом кнезом и његовим сином Јованом,“““)

Са погибијом Асан-бега не само што се Морача ослободила давати доходак и арач, него је постала унапријед чврсти бранилац вјере и слободе, тврди бедем према Турској и заклети непријатељ Колашинцима и никшићским Турцима. У том послу били су им помоћници и Ровчани под управом знаменитог Реџе Даничина, који су заједно с Морачанима нападали и одбијали непријатеље од обадва племена. Морача је била изложена нападају никшићских, али много више колашинских Турака, а Ровца само нападају никшићских Турака. За то се ова, два племена међусобно потпомагаху, да би једно другом у невољи послужили и непријатеља поузданије одбијали. Оскудица у праху научи Морачане и Ровчане, да сами направљају прах. Први су се Ровчани научили овом послу, те продаваху Морачанима прах, а олово су добављали из Црне Горе,

#) Историја Црне Горе од Милаковића. +») „Просвјета“, св. УП. год. П. страна 427. „Опис ман. Мораче«“ од Андрије Јовићевића. ; жжж) „Просвјета“, св. УП, год. Џ., страна 426. „Опис ман. Мораче“.