Brastvo

237

под управом војводе Мине п сердара Мијата ноћно пријеђу планинама, прегазе р. Тару и дођу у Сјенице, те се ту саставе с војском Карађорђевом, коју је Карађорђе повео из Србије у мјесецу Априлу. Међу тим морачким соколовима били су: од Мораче „Јован Буксанов Ракочевић, Милован Дожић Меденица, Сава Јаћимић, Вулета Анђелин Радовић пи чувени мегданџија поп Андрија Драговић, а од Ускока Бошко п Малиша Бућић п Ратко Зиндовић. Карађорђе је био већ разбио пећскога пашу, освојио Сјенице и наумио, да иде напријед, да се састави с Васојевићима. Карађорђе лијепо прими Морачане и дадне им барјак, под којим су сеу првом боју на СОуводолу одликовали, као јунаци, те се и сам Карађорђе задивио њиховом јунаштву. Пошто окрене Карађорђе напријед, замоли га војвода Мина, да му придружи с Морачанима једно одјељење српске војске, да иду пред Карађорђем и војском, као предстража. Карађорђе учини то радо, видећи, да су Морачани храбри јунаци и да се својски боре за ошшту ствар, п дадне им око 80 својих бираних момака, с којима је Мина ишао напријед пред цијелом војском. Одатле пође војска напријед преко Пећи, Гиљева п Клисуре, док дође на Пољице, у Васојевиће. Ту се војсци придружи заостатак Васојевића, који се прије не бијаху састали с војском Карађорђевом. Мина је одатле пошао е предстражом напријед, да пали турска села и катуне, па Карађорђе за њима да дође с војском. Али у томе, у половини јуна, стигне Карађорђу црни глас из Лознице, да су Турци разбили шанац на Каменици и да су продрли у унутрашњост Орбије, те се Карађорђе истог часа поврне натраг, да брани Србију од Турака, а онај дио српске војске, што је био с Мином, заостане и не усуди се ићи