Brastvo

ПА Во АНМИРЈА Ја Со 4 Ху па Зе АЛИ Ра (5 Љу

Ди а 4 ДИ ува

240

узму, с којим посље штету поправе. Чим ово опазе Колашинци на Барама, окрену леђа, а Морачани их сложно поћерају. Иза тога ударе Морачани на Колашин, да би се осветили, али тамо грдно пострадају и испогибају.

Посље неколико времена учине Морачанл станак с Колашинцима, на Потрку у Сињавини планини, ђе дође од Колашина Мурат Ђурђевић са неколико бираних Турака, а од стране Морачана, сердар Мијат са неколико горњо-морачких витезова. Ту Мурат позове попа Андрију Драговића, да играју коље, мислећи да га у трку убије п утече, јер сердар Мијат бијаше узео његову вјереницу за истог попа Андрију. Поп се досјети Муратовој намјери, па потегне двије мале пушке и на мјесто Мурата убије и посијече. Тада се побију и остали Турци и Морачани међу собом, али само од стране турске падне један мртав. Тако погине силни Мурат Ђурђевић, који бијаше поглавица од Колашина, те јако ожалости цијелу колашинску околину и све турске власти у Босни и Херцеговини.

Прије тога био је дошао у Морачу код војводе Мине Станко Стијепов Петровић— Његош, отац Великог Војводе Мирка, па пошто сагледа око војводе Мине јато соколова од Морачана и Ускока, предвиди, да би они кадри били издржати највеће муке; за то се договори с њима, те ударе на Битине, у Пљеваљској нахији, и ту учине велико крвопролиће, посијеку око 60 турских глава и сами изгубе ту неколика војника своја. К овом мјесту путеводили су их Ускоци, који су с те стране били ускочили, и који су тамо знали путове у пола ноћи, као у пола дана. У том боју Вулета Радовић, поред осталог плијена, узео је једног коња, Брњаша, који је посље у Морачана био на гласу. Пошто пође пз