Brastvo

241

Мораче Станко Стијепов, опет Морачани и Ускоци ударе на Грдијевиће, па на Тврди Поток, у колашинском округу, на Дрквице, у Пиви, и свуда одрже сјајну побједу над Турцима, оките се турским главама, рухом и оружјем, и догнаше силни плијен. Шабан Каљевић из Тепаца (у Дробњацима) позове сердара Мијата пи војводу Мину, да ударе на Грдивиће, не би ли се што плијенило, јер је био ту опазио големи турски мал. Ова двојица узму собом неколико Морачана и попа Драговића, те ударе на Грдијевиће, плијене велику стоку и посијеку око 70 глава. Иза тога сердар Мијат подигне четицу Морачана, да удари на колашинске чобане у Липову. То је јутро била панула велика тама по врховима, сувише, био је велики снијег и смрзлица, те се не смијаше усудити ни један, да се низа, стрме стране Стола упусти к Липову. Тада сердар Мијат позове сина Радоја итурне га низа страну, овај се офуја низа снијег и здраво сађе доље. Пошље се свујају и остали редом, ударе на чобане Омера Мартиновића и на остале чобане, разбију их, неке посијеку и стоку одјаве. Опет Мијат удари с четом на Раменду Каљића, те му убије и посијече три сина, а стоку одјави. Од тада Колашинци нијесу живјели станом у Липову, него су га држали из Колашина.

У то вријеме рани се Мејо Пепић, тлавар колатински, у међусобној турској свађи, па позове сердара Мијата, да га лијечи, а да би му живот осигурао, пошље у Морачу у тајство шест бираних Турака од шест колашинских братстава. Пошто га Мијат излијечи, поврати се дома у пратњи неколико Колашинаца. Кад дођу на Грујића Поље у врх Липова, узме Мијат камен, побије га на главицу и рече: „Ово је међа наша и вала, па да се

БРАСТРВО УП 16