Brastvo

245

би ли га они боље савјетовали о војничком плану и нападу на овако кршевито племе. Поеље 15 дана иза овог ударца дође Осман Капетан са Никшићима, те делибаша науми опет окушати срећу. За, долазак никшићских Турака извијестио је војводу Мину преко гласника један Бојовић из никшићске Жупе. Дана 17. септембра 1820. г. подигне се делибаша и удари изненада преко Јаворја, а Осман Капетан са западне стране. У томе су били већ стигли и Бјелопавлићи и Шјешивци, а такођер и сердар Мијат и његов друг Стојан. Бјелопавлићи и Џјешивци буду намјештени, да одбију западни нападај под руководством војводе Мине, а Морачани и Ускоци са источне стране, да одбијају сјеверни нападај под управом сердара Мијата. Чим се покажу Турци на врховима, побјегне морачко робље са, стоком у западне неприступачне провалије; а кад Турци навале низа стрмене стране, измакне се натраг цијела црногорска војска, да упуштају Турке у тврда и каменита мјеста, ђе би их прије сломили и више им зла учинили. Турци се спусте у Морачу без икаквог отпора и попале села: „Љевишта, Бојиће п Старче, т.ј. цио западни дио Горње Мораче; па онда навале на Поље Драговића, с лијеве обале р. Мораче. Ту се побије с њима поп Андрија „Драговић сам из своје куће, и убије једнога Турчина, али га надмоћје турско присили, те утече. У бјежању га стигне један Турчин и удари га ножем по рамену, те га обрани, али поп утече преко ријеке Трновице у шуму. Тада Турци попале и Поље Драговића, па се упуте преко Тополи к р. Трновици. Ту је причекао Турке сердар Мијат са три вјерна друга, који се бијаху завјерили или погинути или повратити Турке; из првог маха убију три Турчина, и Турци се с тога мало збуне. У томе