Brastvo

— Чујеш, бабо, — рече, а глас му дрхће, кунем ти се Богом и светијем Василијом Оетрошкијем, да ћу ово покајати....

Стојан се љутито окрену од њега, а не рече НИ: ИЕ И 6 А АРАТА ан при РО АН

Иза тога, до неколико. дана, опет је био бој.

Свршпо се готово к'о и први. Битка, вика, хука, бука, — а на крају не видиш ништа осим мртвих и рањених.

Ја опет нађох Стојана. |

—- Јеси ли виђо Милоша% — запитах га одмах. :

— Нијесам.

— Нијесам ни ја.

— Да нијеси опет што чуо, — Запита ме.

— Нијесам.

Он уздахну.

— Фала ти, што си ме јуче задрж'о, — рече, — а убио бих га к'о душманина. Образ је Ма

Док нам са стране приђе војвода.

— Аферим, Стојане!: — Још не виђех јунака к'о твога Милоша. Ама био ми је први на све стране !.

Стојану синуше очи од радости.

— А ђе је; — Запита.

— Бог да му душу прости, — погинуо је... Стојану задрхта доња вилица.

— Фала Богу, — промуца, — његова је воља...

И макар што је шћео да стегне срце, сузе му и саме полетише низ образе.......

Свет. Ћоровић.