Brastvo
— Чујеш, бабо, — рече, а глас му дрхће, кунем ти се Богом и светијем Василијом Оетрошкијем, да ћу ово покајати....
Стојан се љутито окрену од њега, а не рече НИ: ИЕ И 6 А АРАТА ан при РО АН
Иза тога, до неколико. дана, опет је био бој.
Свршпо се готово к'о и први. Битка, вика, хука, бука, — а на крају не видиш ништа осим мртвих и рањених.
Ја опет нађох Стојана. |
—- Јеси ли виђо Милоша% — запитах га одмах. :
— Нијесам.
— Нијесам ни ја.
— Да нијеси опет што чуо, — Запита ме.
— Нијесам.
Он уздахну.
— Фала ти, што си ме јуче задрж'о, — рече, — а убио бих га к'о душманина. Образ је Ма
Док нам са стране приђе војвода.
— Аферим, Стојане!: — Још не виђех јунака к'о твога Милоша. Ама био ми је први на све стране !.
Стојану синуше очи од радости.
— А ђе је; — Запита.
— Бог да му душу прости, — погинуо је... Стојану задрхта доња вилица.
— Фала Богу, — промуца, — његова је воља...
И макар што је шћео да стегне срце, сузе му и саме полетише низ образе.......
Свет. Ћоровић.