Brastvo

180

међивања ит. д. — У Нишу се зна, дао су хришћани из Нишке Области поднели В. в. «120 тужаба».

И ако су предмети, које су хришћани изнели у својим жалбама спадали у делокруг редовиих земаљских судова, Велики везир образовао је у Нишу Привремени Кривични Суд од 12 чланова. Поред 6 мислимана, наименовани су били и 6 хришћана. 54 __ Да се оправда постојање Пр. Крив. Суда, В. в. је издвојио од тужби 22 предмета. Међутим, ни један од 22 предмета није био решен у корист хришћана. Тако је то било због тога, што је све те предмете решавао сам В. в. а давао их члановима Пр. Крив. Суда само на потпис.156

Ну више од свега интересвовало је Великога везира политичко расположење и кретање хришћана у овим странама. — Како су му интереси Царства налагали, настао је да утврди изворе о незадовољству хришћана према царској управи; да открије њихов метод противу ·мислимана и Царства; да похвата њихове везе са Србијом; да пронађе праве бунџије; да што више застраши шире хришћанске масе, и да што више спроведе и што потпунију проскрипцију првака хришћанских. Да што јаче стегне хришћане и стави их у што зависнији однос и положај према султанским властима, В. в. је у Нишкој Области интегрално спровео своју Уредбу (Редетеп у: да становници једнога јамче за становнике другога села, да хришћани јамче за турске зулумћаре и корумптивне султанске органе; да хришћани јамче за ПР силовање хришћанског женскиња; да хришћани јамче за закупце десетка и трпе казне ако ће им државни органи Ина храну и мито; да хришћани одговарају ако ће заптије (жандарми) ићи по области без писмене дозволе и легитимације и т. д. — да они који буду силовали женскиње, треба да буду кажњени

ба Агсћ. дулот. етс. 231. Од хришћана наименовао је В. в. за овај суд: митрополита Калиника, Николу Илића, трг. Пешра Сшанковића, Ћурчију, Хаџи Ђору, Хаџи Пешу и Мишу Тодоровића.

1555 Да би била што потпунија иронија на турско правосуђе, случај је био где је Пр. Крив. Суд осудио на смрт и једну хришћанку што је, пре више година, убила свога мужа секиром, у само-

одбрани. Изв. начел. Алексин. Окружија од 24. авг. 1860. - — ГЕЛА [ ружиј ] Арх. — Мин. Ун. Дела). је ;

156 Агсћ. аулот, етс. 112. — «Источном народу у Турској «ха-

тихумајумом» нека равноправност обећана. У следству тога у свим пашалуцима састављени су «меџлизи» из разни народа царства турског. Тако је дакле и у Нишу учињено и народ је христијански изабрао неколико од најпоглавитијих људи за чланове меџлиза нишког... али од овога нема ништа, к«шурчин шуркује»! Он неће да зна за равноправност... он оће да чини оно што се-њему допада, а не што би требало да чини.

«Ови изабрани чланови меџлиза не само што не смеду интересе народа свога бранити, но шта више морају све оно што Турци _ оћеју па макар било и крајња неправда!!!» (Дре. Арх. — ПИ Ун. Дела у