Brastvo
ЛЕ
181
|
и т. дл7 — Као свуда по српским земљама, и овде је В. в. вребао ма по чему прве људе у народу. Зашто је В. в. највећу пажњу обратио на Заплање, Власотинце и т. д. само се казује. И у оно доба, први људи у народу били су свештеници, богати трговци и отресити сељаци.58 Одмах по образовању Привр. Крив. Суда, позвао је В. в. к себи нишке свештенике: поп Тану и поп Младена и трговца Хаџи Коцу. После краткога саслушања, потписана је била пресуда: да се сва тројица на неодређено време протерају у Једрене.
Први за овом тројицом били су жртва у Нишу: Јаван Кукурек, бакалин, и сви они којима је овај Јован писао жалбе и тужбе противу турскога зулума и неправде, које су биле предате Великом ·везиру. У нашој Државној Арживи, У одељку Мин. Ун. Дела, налази се-извештај началника Књажевачког Окружија од 21. децембра 1860. године, у коме се о овоме чита ово:
„За време летошњег бављења в. везира у Нишу многе су му тужбе од народа христијанскога поднешене биле; да би ове тужбе већу важност имале, градили су они који су тужбе предавали и печате, те су на истим тужбама ударали. — Кметови п они који су тужбе в. везиру предавали, највише су долазили код некога Јована сина Ђоке Кукурека бакалина у Нишу те им је овај као писмен тужбе градио и на истима печете ударао. Но приликом тога слу-
_ чаја некако заостану печати код истог Јована, без да су их узели натраг они чији су и били. Паша дозна за ове печате, одма нареди те се кућа Јованова изненада визитира и при визитирању том нађу се многи печати, који се паши однесу заједно са оружјем јовановим. Но паша јако посумња на ове печате и због сумње те да одма јована под строги апс ставити а у исто време нареди, да се сви они чији су печати као подозрителни ватају и у Ниш доводе и апсе. И тако многи буду поватани а многи и у нашу страну пребегну. Ови људи чији су печати због који се јуре и ватају, сви су људи, од првога реда у народу, и због тога се је народ јако узнемирио и поплашио,“ 159
Какво је стање држало у Нишкој Области баш ових дана, доста се види из извештаја Симче Михајловића, народног пуномећника, заступнику попечитеља иностраних дела, Станојлу Петровићу, од 27. августа 1860. године из Паланке. — Пишући о бегунцима из пограничних крајева, по којима је Велики вез. пропутовао, Симча Михајловић писао је и ово: |
17. Агсћ. аулот. ејс. 223 и даље.
158 Као вићене по имовном стању и заузимљивости за на_ родне. послове, Турци су вазда гонили и угледне људе по мушкости и лепоти. Специално у овим крајевима, Бели Мемед је свакоме __ Србину чупао велике бркове и није допуштало да се Срби лепо _" носе ни 1360-их година. . 59 Нема сумње да је В. в. међу нађеним печатима код овога " Кукурека «открио» и печате из ранијих година, — оних људи што __су се жалили Порти, Српској влади и страним силама. Ово су ми _ потврђивали стари и обавештени људи у Нишу, који су ми при_ чали о овим догађајима. -
~“ =