Brastvo

183

власти, и да је дрско и неразмишљено, и за њих саме хришћане — и убитачно ма где жалити се противу мислимана и царских власти.

Докле је сам Велики везир спроводио правду и равноправност и извиђао злоупотребе власти у Нишкој околини,

„у Лесковац и Врање упутио је по једнога свога «већила».

Ра чу

У Лесковац је упутио Сарош Осман пашу, помухамедањенога Србина Радована из Лесковачке околине. А у Врање је упутио Мустафа пашу Ал Јанака. Обојица су ови далеко превазишли свога Садрезама. Како је онај у Лесковцу дао следство оправданим жалбама хришћана, изнето јеу меморандуму руске владе до 16. децербра 1860. г.164 А онај у Врању, између осталога, на велике је муке ставио брата Мике Стошића у циљу да изнуди новац од овога што му је од оца остао, кад је био у Цариграду као заступник народни у парници противу мислиманских зулума и злоупотреба власти.155

Ма о чему расправљао, Велики везир није из вида губио најважнији свој задатак у областима око Србије. Како су Заплање и Власотинце били крајеви из којих су Срби највише страха задавали Турцима, Турци из Ниша и околних места највише су се жалили В. в. на митрополитског намесника у Власотинцу, Станоја Х. Јанковића, на Хаџи Стаменка Јовановића и остале угледне људе из онога краја. Турци су се и пре доласка В. в. жалили на иконома Стоноја, али су овога дотле штитили нишки митрополити. Турци су уверавали В. в., да је у рукама ових мислиманских крвника сва хришћанска организација, која дави Турке у овом пашалику у сваком погледу. Иконом Станоје дошао је, и иначе, у додир са Великим везиром поводом парнице са Латив бегом за куповину имања и поводом 72 жалбе, које су прваци из његова краја поднели В. в. противу Турака зулумћара и злоупотреба државних власти.166 И замакло Садрезамово око за овим ретким Србином у овом турском пашалику.167 По ономе како је на лицу места, г. 1896., за-

164 Атећ. аулот. ес. 230—231.

165 Д-р Јован Хаџи Васиљевић, Јужна Стара Србија П 119.

166 Атећ. ацмот. ећс. 232. — Власотинчани: прота Станоје Х. Јанковић, Хаџи Стаменко, Ђорђе Стојилковић и Аранђел Миљковић купили су били непокретно имање од ЛЈашив бега за 125.000 гроша ; новац продавац потпуно примио и суд купцима издао сва, законом прописана, документа, све формалности које су се на куповину односиле биле су код надлежних судова исшјњене п сва докуменша била су по закону купцима издаша, па им је продавац, силом. то исто имање отео и почео сам експлоатисати.

167 КЕ. Ж. Сава, који је Станоја лично познавао из 1857. г., кад је Станоје доводио госте у В. Дечани, овако га описује: «Сшаноје је био висок п личан, ошворен џи _разговоран, но Турци су непрестано од њега презали, јер је од увек био први кад год су се Власошинчанпи