Brastvo

КА Ка 185

представке "коју су ИМ ДИ послале Кнезу Михајлу под 16. новембром 1860. г. Ту су представку потписали прваци

из 54 села БА аепачког Округа. Ова народна представка

чува се Државној Архиви у одељку Мин. Ун. Дела.

Какво је стање Велики везир оставио у Нишу; на какве су муке стављени Срби у овој области тек по одласку његовом, и шта су све пропатили, доста се назире и Па началника Окружија Алексиначког од 15. децембра 1860.

„ -- - да је Осман паша заступник Румелиског валије (иначе митесариф нишки) у приложеном овом под '/. списку означена лица, после пошто је велики везир отишао отерао у Цариград на заточеније, а у списку под '//. означена лица нешто сам а нешто преко својих крсердара, а нарочито преко неког белог мемеда, неке потукао а неке исекао; а у списку под :///. означена лица у најтврђе и најтамније тамнице позатварао тако и (х) глађу и жеђу и јошт што је до сада међу нама нечувено неком машином коју називају „долап“ стежући све тело као у менгеле док кости не почну пуцати, мучи и принуђава да покажу бајаги о некој завери коју су христијани чинили да на Турке устану“

| Ређају се. убијства и нечувена силовања девојака и „људи. 15

'

/

па Представка се ова завршава молбом да народ чека одговој) од Српске владе: шта да ради и «да Бог поживи Књаз Михаила, Бог да да слогу и правду и да ви одржи руку да ви умложи силу, на многаја лета, амин». "

7з Држ. Арх Мин. Ун. Дела. — Децембра 3. 1918. године началник Окр. Књажевачког, извештава мин. ун. дела и о овоме: «Павле Вељковић из села Гркиње у Турској, Пашалука Нишевачког приликом доласка Садрезама у Нишу овоме — Садрезаму, са осталим својим суседима подневши тужбу противу ондашње турске власти "због зулума и неправедног истезавања и глобљења — надао се је удовлетворења и правице добити; на против по одласку његовом — Садрезамовом — из Ниша ондашња турска власт... многе је људе позатварала а који је у стању те се откупи тај буде откупљен а који пак не у затвору остане у ком помру од некаквог кађења а неки пак поу бијани буду без да га неко видети може... За сачувати живот свој синоћ је овамо пребегао». (Држ. Арх. Мин. Ун. Дела). · Фебруара 19. 1861. године, началник Окруж. Алексиначког извештава мин. ун. дела: «У Турској христијани пате све непрестано као што су и пре патили. Нарочито полиција турска чудеса чини, јер чим се први сумрак ухвати сви се христијани морају но ку ћама својим затворити... Тако су фебр. 12. неког Јованчу Видаковића из Ниша Јагодин мале у први сумрак идући из чаршије кући на сокаку уватили па тукли и испребијали па онда у апс одвели где је исти још оне ноћи умрети морао. У јутру паша истог Јованчу пре није дао из апса мртвог изнети док жена и комшије Јованчине нису дали писмено из руку да је Јованча био болестан и да је од болести умрети морао, а не од боја».

По селима је било још горе. (Држ. Арх. Мин. Ун. Дела). О тешком " стању Рози ана у Нишкој Области после одласка“ Великог везира _ чита ес и у извештајима началника Округа Алексиначког од 29. јан, 18. фебр. И 2. марта 1861. г. — У извештају од 18. фебр. стоји _ да је онда у Србију пребегло 91 фамилија, 568 душа. У извешају од 29. јан. стоји, да је бегунац Милош причао: «да је паша пре

пе са кић чл <-- али:

Бре

= =>