Brastvo

187

Приштину и да брзо саопшти српским првацима онамо да никакве жалбе не подносе В. в. противу мислиманскога зулума и противу ма какве неправде султанских власти. · Јер би Великом везиру баш то био највећи повод да и тамо подигне за Србе вешала и да побије прве људе, као што је учинио од Видина до Ниша. А нека изиђу, поручивали су нишлије, да дочекају В. в. пред Приштином, и да му покажу сву покорност. Међутим Сава Дечанац стигао је у Приштину тек 12. септембра и ту затекао старешину В. Дечана, архимандрита Серафима,78 свога духовног оца са "по неколико калуђера из В. Дечана и Патриаршије и првака из Пећи, Призрена и Ђаковице. Док је Сава стигао у Приштину, српски прваци су већ били предали В. своје жалбе. — Са властима из Приштине и околних градова, и српски прваци били су изишли В. в. у сусрет чак до Подујева. При дочеку код Подујева, И ла се архимандриту Серафиму једна непријатност. — По опису његовог духовног сина, Е. ж. Саве, армимандрит Серафим био је врло висока узраста, крупан и врло личан човек: „био је стасит, прав као јела, и имао је велики трбух». У моменту. кад је архим. Серафим био представљен В. в., и кад је требало да се поклони, он се саплете и онако крупан опружи се пред њега. Многи од присутних насмејали су се,а В. в. је избацио виц који је престравио српске прваке: «Да не буде ово какав нови Обилић». Кад је Сава Дечанац саопштио архим. Серафиму поруку првака из Ниша, овај је само одмахнуо руком: «Ми предадосмо већ, па сада дељ куд дељ».189

178 Ово је потоњи Хаџи Серафим, писац Плача Старе Србије, Београд 1864. Из писма Кћх. Србије у Цариграду своме министру од П. новем. 1859. г. види се да је архим. Серафим на годину дана пре доласка В. в. у оне крајеве био у Цариграду по пословима В. Дечана и по своме личном послу. — «Од некога доба налази се овде архимандрит Високих Дечана Серафим по манастирском а по мало и свом послу јер тражи да га завладиче. Он ми је долазио и молио за протекцију, али кад је приметио моје крајње одвраћење и незнање при куповању епархија на овд. патријаршији, он ме је молио да-му коју помоћ за манастир од Србије добавим, описујући жалосно стање истог. Ја узимам слободу ову његову молбу спровести, а јављам вам по дужности шта о њему знам». (Држ. Арл. Мин. Ин. Дела). — Хаџи Серафим био је родом из Тетова. По саопштењу г. Пешра. Костића, умро је 1868. г. О Х. С. види и Ив. С. Јастшребова, Стара Сербји и Албани — Споменик ХХХУ 36. Јастребов је погрешно забележио да је Х. С. умро 1853. г.

из Рашко-призренски митрополит Мелентије ишао је В. у сусрет чак у Пирот. Пошто га тамо није могао да дочека, Но се у Ниш и ту га чекао станујући у Дечанском метоху. Ни у Нишу м. Мелентије није дочекао В.в. и вратио се у Приштину и тамо га дочекао. — Како се још онда говорило, Мелентије је био у интимном пријатељству са В. в. док је још у Цариграду Јио. Да се њихова интимност што више истакне, говорило се онда како су они у ПОВигралУ «пграли карте»! 3 |

180 То је била узречица коју МЕ архим. Серафим употребљавао