Brastvo

188

Сазнавши шта је Велики везир починио у Пироту и Нишу, хришћани у Приштини као сигурно су држали да ће и архим. Серафим бити обешен са свима дечанским монасима и српским народним првацима. О томе се почело говорити још у Подујеву. Турци нису крили своје уверење да је и пресуда већ изречена.15! Једина је још нада Полагана у митрополита Мелентија. И постоји уверење у народа нашега у оним странама, да је митрополит Мелентије отклонио ову опасност од своје епархије. Међутим јасно је са свим да је Србе у Приштини спасла од В. в. околност што се још онда у Косовским странама осећао све тежи притисак Арнаута и мислимана над Србима и хришћанима...

Док је Велики везир меркао своје даље жртве на овом свом путу, затекао га је у Приштини 14. септембар. Тога дана је саопштено у Приштини, да је Кнез Милош умро. Са гласом о смрти Кнеза Милоша ширио се по Приштини и глас, да је на престо Србије дошао Кнез Михајло; да је В. в. позват у Цариград, и да ће одмах отићи из Приштине. И отишао је В. в. из Приштине. Као да се мора дигла са Српскога Народа у Косовским странама.

Оставив Приштину на миру, Велики везир је, 16. септембра, дошао на Бабин мост на Косову и ту је преданио и преноћио. Отпуштајући прваке који су га испраћали довде, поново је позвао преда се српске прваке, и поново их је застрашивао. |

Каква је, пак, била безбедност за хришћански свет у овим странама, и то баш онога дана кад је Велики везир био на Бабином мосту, изнела је руска влада у своме меморандуму од 9. децембра 1860.182 -

На даљем свом путу, Велики везир се задржао у Скопљу. Пре но што је стигао у Скопље власти су из свих околних

+ 151 «Не марим, говорио је архим. Серафим, што ће Садрезам мене погубити, шшо ћу ја после неколико саши виспши о конопцу) негде на Панађуришиу, шо је све сишна сшвар. Бојим се само, да Садрезам не повеша све дечанске калуђере и да ми будемо узрок да се Дечани изгубе за Српски народ». (Саопштење Е. жЖ. Саве.)

182 Агесћ. аулот. егс. 232-233. — У меморандуму стоји да су ови сељаци били из Штимља (Ас ије) у Срезу Призренском. — Нешто друкчије, описале су овај догађај и српске пограничне власти: «Два Србина из Срецке Сиринићске казе носили су на својим коњима одбир грожђа у Приштину, да продаду. На путу их срео један од заптија који су били послати по селима уз пут да истерају народ из села - да причекају Садрезама, и потражио коња од једнога. Овај се хришћанин изговарао да му не може дати коња док грожђе не однесе у Приштину. И молили су хришћани овога заптију да причека док се врате из Приштине... Заптија потегне и убије овога човека и сам _ се јави власти и исприча шта се догодило. Кад су породице поги-. нулог дошле да се жале Садрезаму овај их је отпустио рекавши им: _ да је запшија спасавао ошаџбину јер су побивени били буншовници.

(Држ. Арх. Мин. Ун. Дела.) и 5