Brastvo

193

(доцније нашега жупана, Др. Р. Ленца, талијанских генерала и Ф Аппшпаја), онда палачу некадашњега маџарскога поморскога паробродарскога друштва «Аадла» на обали, палачу некадање аустријске војне поморске академије, прилично велико позориште, слично загребачкому и коначно опћинску вијећницу на Корсу.

Ријека бијаше још недавно сједиште и средиште читаве поморске трговине за сусједну источну Истру, јужну Крањску, читаво Хрватско Приморје, оточје и сјеверну

Далмацију, Хрватску, Славонију, сјеверну Босну и Угарску.

Поред тога бјеше Ријека и средиште снажне индустрије, бројећи укупно педесет, што већих, што мањих, творница, од којих бијаху најзнатније: творница духана (у првом реду цигара), папира (од 1828), стројева (зађштепго [естесо), кемикалија, торпеда, бродова («бапг-ПОапшћиз»), рафинерија петролеја, љуштиона пиринча и друге.

Разумије се, главна важност Ријеке стоји у том, да

је она једина наша изграђена лука, спојена нормалним

жељезничким пругама са својим ближим и удаљенијим залеђем, а у првом реду са Загребом, Београдом, Љубља-

"ном, Новим Садом, Бечом и Будимпештом. Град и лука

Ријека једина су наша врата у широки свијет, и обратно из њега у нашу кућу. Управо из тога узрока с њезином је политичком судбином најтјешње скопчан, не само њезин сопствени економски положај, него и трговачки и економски процват наше државе. Стога значи полишичко одвајање Ријеке од наше државе крупан економски п шрговачки ударац и губишак не само по нас, него џ куд и камо већој мјери по Ријеку саму. Јер, док би наша снажна и полетна држава могла себи изградити големим трошком, трудом и губитком времена нову луку и потребне жељезничке спојеве, дотле мора Ријека, политички откинута од свога природнога залеђа и тобоже као независна држава, а у ствари најкрајнија периферијална точка Италије, добрза пропасти и преобразити се од свјетскога пристаништа у биједно рибарско село. То ће нам објаснити и потврдити ови поуздани подаци.

Још прије слома аустро-угарске монархије рачунао се — према службеном извјештају ријечке трговачке коморе од год. 1913. — свеукупни годишњи промет на 2,100.000 тона разне робе, вриједне око 480 милијона круна (или динара). Од тога увезено је морем преко 927.500 тона робе у вриједности од преко 213 милијона, а извезено је из луке преко 1,800.000 тона. робе, вриједне преко 264 милијона. Исте је године копном увезено на Ријеку преко 1,330.000 тона робе, у вриједности од преко 286 милијона, а из Ријеке извезено је копном око 640.000 тона робе, у

"вриједности од преко 215 милијона. Из поменутих статис-

тичких се података додуше јасно не види, колико је од

БРАСТВО 13