Brastvo

194 3

кога промета отпадало лих на оне крајеве, који данас чине нашу Југословенску државу, јер се у њима просто води рачуна о «Аустрији» и о «Угарској». Но ипак се из праксе знаде као поуздано, да је најмање бар половица овога промета ошиадала лих на наше земље. Тако је увоз угља из Енглеске (око 160.000 тона) био у првом реду замијењен нашим паробродима и жељезницама, увоз пиринча из Индије (око 120.000 тона) за ријечку љуштиону, која је свој производ од највеће чести распачавала по нашим крајевима, увоз рудаче из Аустралије (преко 5.000 тона) за талионицу олова у Мартиншћици (у Хрватској недалеко Ријеке), билинскога уљенога сјемења из Јужне Америке и Азорских острва (око 27.000 тона) за обје ријечке творнице уља, фосфата из Индије, Алжира, Туниса, Сјеверне Америке и Аустралије (око 120.000 тона), онда јуте и конопље из Индије и из Сјеверне Америке (око 3.500 тона), сумпора из Италије (око 11.500 тона), претежно за наше виноградарство, кафе из Бразилије из Сједињених Држава (око 3.500 тона), кукуруза и зоби из Аргентине (преко 45.000 тона) и т. д. Код читавога овог промета бијаху Маџари ангажовани у главном тек утолико, што су у једној или другој форми црпали, како од увоза, тако и од извоза, материјалних користи и масних провизија имајући у својим рукама готово сва већа индустријална подузећа, којих су дирекцију смјештавали у Будимпешту.

Међутим поред свега тога, промет града и луке Ријеке ипак тиме још није достигао своју кулминацију. У нашој данашњој држави наиме, трговачки би промет, по природи саме сгвари, морао још снажније порасти бољом изградњом жељезничких путова према Бачкој, Банату, Босни и Србији, те поништењем царинских ограда и других вјештачких запрека живљега трговачкога саобраћаја између свих јужнословенских крајева, а то само с тим више, што ће данашња наша држава, услијед измијењене међународне констелације, уважати морем из савезничких и пријатељских држава не само сировине, него и фабрикате, за које смо досада били искључиво упућени на аустро-угарску и њемачку индустрију, дакле на копнени (жељезнички) саобраћај.

Претежност наших јужнословенских интереса доказује у осталом и сама економска снага наших људи на Ријеци. Политички териториј независне државе Ријеке наиме састављен је из самога града с пристаништем и из трију подопћина: Козале, Дренове и Пласа, а те су настањене чистим Хрватима (ратарима, сељацима и рибарима). Тај вриједни народ обрађује великом муком оно мало плодне земље, коју је знао сачувати међу каменитим крашким пећинама. Тај свјесни народ не говори другим језиком него српско-хрватским, а док није насилном школском политиком ријечких Маџара и Талијанаша био присиљен, да |

· 54 Зе Је