Brastvo

210

ватском. Гроф Апагаззу је дакле у неку руку понудио на Ријеци хрватској депутацији угарско-хрватски кондоминиј (сувласништво).

Али Хрвати не хтједоше ни на то да приставу, паче њезин секретар Александар Фодроци изјави, да се не сматра позваним, да у име хрватскога сабора, пристане на предлог министра предсједника грофа Апагаз5уја, него предложи хрватској депутацији, да се о Андрашијевом предлогу има известити хрватски сабор и њему препустити одлука. Послије тога бише сједнице регниколарних депутација одгођене, а састаше се опет у децембру 1869. Дне 18, ставише Хрвати овај — како га назваше — улшимашум: «Да се нутарњи управни послови препусте самој Ријеци, а школство придржи хрватској аутономној влади; исто тако имало би и правосуђе да остане онако, како је и досада било, то јест у првој надлежности на Ријеци, ау другој и трећој у Загребу.» Али уз «ултиматум», Хрвати | ставише још и овај неразборити предлог: «Ако се овај предлог (т. ј. «ултиматум») не може прихвати, нека се онда регниколарне депутације одгоде до згоднијега времена, а дотле, нека управља градом Ријеком ценшрална (1. ј. угарска) влада».

У тој ситуацији сасвим је природно да су Ријечани и Маџари одбили хрватски «ултиматум» и одмах прихватили онај други предлог. Сада овласти угарски сабор 15. марта 1870. министарство, да оно има «док се спорно пи-

Роч

а љљ—---- = 5 лек. ас аи

тање не ријеши, провести провизориџм тако, да — именовавши губернатора на Ријеци — подједно преузме и

управу града Ријеке»

Иза тога прими 5. маја 1870. хрватски сабор извјештај своје денутације на знање, која истаче, да тим провизоријем тобоже «нису ни у чему везане руке будућем хрватском сабору и његовој депутацији, која се мора и онако наново састати.» Дне 20. јула коначно би с 25 гласова против 10 прихваћен у хрватском сабору ријечки «провизориум» уз напомену, да се «у своје вријеме опет имаду састати регниколарне депутације, које ће спорно питање коначно привести крају.

Ето, овако је створен ријечки «провизориум», који потраја све до октобра 1918. Маџари су међутим схватили читаву ствар другојачије; та и онако бјеше све ово удешено између њих и Ријечана у циљу, како да наивне Хрвате «уставно» изиграју! Домогавши се «провизорија», Маџари су мало по мало изгурали с Ријеке све оно, што је подсјећало на заједницу с Хрватском: најприје жупанијско надлештво ријечко-модрушке жупаније, онда судбени стол, "па коначно хрватску гимназију. Прва два надлештва преселише се у Огулин, а гимназија на Сушак. Подједно из-. градише Маџари жељезницу Карловац—Ријека, као при-