Brastvo

пе

209

Потом изабра 19. новембра хрватски сабор, а у смислу краљевскога отписа, у регнуколарну (или земаљску) депутацију за дефинитивно рјешење ријечкога питања четворицу својих чланова: грофа Ладислава Пејачевића, Стјепана Вуковића, Јосипа Лувића и Александра Фодроција. Маџарски пак сабор изабрао је 22. новембра грофа Антуна Мајлаша, Фрању Деака, Антуна Ченгерија и Михајла Хорваша, док је Ријека изаслала Лодовика Адамића, Др. Антуна Ђачића, Антуна Рандића и Јосипа Мајера. Прву сједницу одржаше ови заступници дне 15. маја 1869. у Будимпешти, у, којој су се конституирали, изабравши предсједником грофа Антуна Мајлата, а секретаром Михајла Хорвата,

"дакле два Маџара, а онда закључише, на предлог Фрање

Деака, да ће најподесније бити, ако ријечки изасланици први изнесу предлог, јер да се и онако у првом реду читава ствар њих тиче, а поред тога они још нијесу имали прилике, да се изјасне.

У слиједећој сједници дне 23. маја изјавише Ријечани, да не сматрају хрватски сабор у читавом питању уопће надлежним, јер да Ријека нема ништа заједничко с Хрватском, па да је стога читава ствар само питање између Угарске и Ријеке. Томе се дашто одмах опријеше хрватски изасланици у сједници од 28. маја, изјавивши да траже, да губернатор ријечки подједно буде и велики жупан ријечко-модрушке жупаније, да град Ријека има своју нутарњу градску аутономију, али да је подвргнута као старијем надлештву хрватској влади у Загребу у пословима политичким, судбеним и школским. Осим тога има Ријека да шаље два заступника на хрватски сабор, а једнога на заједнички угарско-хрватски, због заједничких посала, онако како већ извиру из хрватско-угарске нагодбе.

Сада се изјави и угарска депутација, и то у том смислу, да се Ријека има ставити под врховну управу заједничкога сабора и заједничкога министарства, да се за њу има именовати на предлог министра предсједника засебни губернашор, да за Ријеку буде најстарије судско надлештво угарско врховно (касационо) судиште у Будимпешти, и да Ријека шаље једнога заступника на угарски сабор, док је губернатор ријечки вирилни члан великашке куће. Послије ове илјаве угарске депутације, Ријечани изјавише, да они повлаче свој предлог и да се придружују угарскоме, док се Хрвати одлучно опреше угарском становишту, забацивши га као неприхватљиво. Видјевши тај несклад, гроф Андраши, министар предсједник, одасла депутацији свој, тако звани посредујући предлог, а у смислу којега би Ријека имала припасти у политичкој управи под заједничку (заправо угарску) владу, док би највиша судска надлежност остала за њу и надаље «стол седморице» у Загребу, а гледе школства имала би се Ријека напосе споразумјети с Хр-

__БРАСТВО пале | | у ум