Brastvo

ЗАДАР

На сјеверо-западном вршку Далмације, ондје гдје обала помало закреће на исток спрам подножја врлетнога Велебита, диже се стародревни град Задар. Према службеном посљедњем статистичком извјештају имао је сам Задар укупно око 13.000 житеља, од тога 1.000 Хрвата и Срба, а 9.000 'Талијанаша и Талијана; али опћина задарска _- то Јебт град са непосредним околишем -- бројила је укупно око 32.500 житеља, од тога 22.000 Хрвата и Срба, а 9.230 Талијанаша и Талијана (остало бијаху Нијемци, чиновници и официри, и други). Задар је према томе у етнографском смислу талијански оточић у нашем мору. Како су Задар вазда хранила и подржавала (у трговачком смислу) наоколна села, он је у првом реду упућен на њих: села дакле могу да живе како тако без Задра, али Задар без тих села никако. Све до пред који дан, Задар бијаше главни гра;, · Далмације, па је као таки и био сједиште земаљскога сабора и владе, судбенога стола, финанцијалне области, католичке надбискупије, српско-православне епископије, хрватске гимназије, па католичке и православне богословије. Управо ови многобројни уреди дали су Задру у главном чиновничко обиљежје, паче они су образовали и главну језгру градскога житељства, а јер је све до пред коју го-. дину талијански језик бао службеним те су и ти многобројни чиновници са својим породицама подавали Задру у неку руку талијанско обиљежје. Међутим кад једном сви ти уреди оставе Задар, јер им у једном граду Краљевине Италије нема више мјеста, Задар ће спасти на биједну паланку, без правога живота и без живљега промета. Тада ће они који ће у њему остати брзо осјетити, да им без Југославије нема и не може да буде напретка и процвата.

- Задар се стере на полуоточићу, који се попут голема језика увалио у море, а само узан комад тврде земље. спаја га с осталим далматинским копном. Још прије педе-

"сет година бијаше Задар права тврђава, окружена лраз И

__ ви ЛНИЦА БИЛО» С КИТА и осталим УРА и. топовима.

па

5 „8 45 иу