Brastvo

Међутим данас је највећи дио градских зидова. порушен, навлаш уз «Нову обалу», гдје су се подигле красне модерне палаче; па онда и уз «Стару обалу», гдје су уређена врло лијепа шеталишта. Од некадање тврђаве преостала су до данас још четвера врата, од којих води «Роа Магта» у град од «Старе обале», а «Ролга а! Теггајегта» с далматинске копнене стране. «Рома Магтпта» занимљива је стога, што је у њу уграђен староримски лук, зацијело комад славолука, а «Рола ат Теггајегта», стога, јер је дјело чувенога талијанскога градитеља Сбтап (птолата Заттислме!а (од г. 1543.).

Већ се на први поглед Задар показује као град из-,

грађен по талијанском начину. Главне улице прилично су му правилне и махом потарацане великим каменим плочама, али покрајне незнатније улице често су тако узане, да кола могу једва проћи. Од свих улица нат На И најважнија је Широка улица» (Ма Гагда), а тргова «Господски трг» (Ргагта аег 5гдпогт), гдје се на. па градска вијећница и некадања судница (Г.0одд!а), малена али лијепа зграда са ступовима, данас опћинска библиотека «Рагата», тако прозвана по свом утемељитељу, покојном универзитетском професору у Турину, иначе родом Задранину (г. 1857). Из ове зграде, коју је такођер саградио чувени · Затттећеје средином ХМГ вијека, проглашивали су се некоч закони, водиле парнице и изницале осуде. Још је занимљив «Трг зелени» (Ргагта аеПе Егбе», на којем се налази палача католичкога надбискупа с једне, а у непосредном сусједству с друге стране српско-православна црква св. Илије: (некоч католичка св. Маргарете) и епископска палача. На овом тргу, као и на тргу «Сооппа», дижу се римски ступови, можда остаци поганских храмова. Иначе све су задарске куће од камена, јаке и махом високе на три спрата.

Али куд и камо занимљивије су задарске цркве, које редовито сежу постањем својим далеко у прошлост. Некоч је мали Задар имао до 30 цркава, док сада има 7 католичких и једну већ поменуту српско-православну св. Илије. Најглавнија је столна црква св. Стошије (Анастасије) саграђена у романском слогу у другој половици ХШ вијека. На том је мјесту стајала већ у Х вијеку овећа «базилика», чије љепоте детаљно описује византински цар-писац Константин Порф. Данашња се столна црква одликује прекрасном фасадом с поља а с мајсторски израђеним византинским ступовима на крипти и свећеничким сједалима (кором), која подсјећају израдбом на лондонски К:пл05СоПеде и на 'УУппбогпе, у унутрашњости. Поред тога има у цркви и оригинала од првих талијанских сликара као што су: Ттлап, Тимогено, Раого Уагопезе, Рашта и други. _ Друга. је важна црква св. Кршевана (5. Стгодопо), заштит-

~