Brastvo

Ор И а У ље аај о М ~ пуна

230 ул а ар:

он се прије постављања данашњег шмрка улевао у стари. Дунав између Дража и Марока, кроз такозвану Вучку.. Граничила су се овим спахилуком у оно доба са севера село Лак ((егга Гак) постоји и данас; Даљок (Папећ); истока постоји село Дановци (ПОапоуештп) данас га нема, у атару села Кишфалуде има земљиште, које се тако зове; али село Ижип; са југа: село Врешморт (“егезтог); село. Кува, Каранча (у спахилуку Петра Херцега зета Јована Бабонега :: са запада: градић Бан и село Ивањ (ћуап).

При даљем описивању служићемо се двема судским исправама при подели тога имања међу Павлом од Века (јихга Кагазом) и његова сина с једне стране и међу синовима брата Павлова умрлог Јована с друге стране. Једна је од 17. Јуна 1330 г. а друга од 19. Априла 1350 год. Судска комисија полази од Лака и иде према југу кроз“ цео спахилук делећи га на два дела. Међе означава. хушкама и дрвећем. Пролази преко ораница кроз насеље Богат, стижу опет преко граница до потока Века и улазе у село Век, које лежи према истоку од потока колико «две ба- чене стреле». Улазе у улицу села Век и долазе до врата цркве св. великомученика Ђорђа, прозор црквени наголтабу, окренуту према истоку, показује правац међе.

Село Век има две улице, једна се пружа према истоку, а друга према северу, код куће поданика Михајлова « Ћире» (Се) јесте раскршће у близини цркве. Око цркве су спахинске куће, оне буду подељене. Баш на раскршћу. код Ћире (Сћеге јођавћол15) има неко дебро што ће да буде међа. Од цркве до крај села може се «буздованом у трипут добацити», па је комисија опет у пољу.

Није наша цељ пратити комисију при подели целог земљишта, већ ћемо према податцима описати сами спахилук.

Са западне стране села су косанице «Дебеј» и «Гот», а на источној страни села лежи пут, што води на југ до реке Карашице, те стиже на реку између две воденице на истој реци. Између ове две воденице има устава («сазва»), | где је и прелаз. С оне стране реке лежи на поточићу планинском, који тече са жубором село Седфев (Седови). Хумке подижу-час под ораховим час под јабуковим дрветом. Долазе к поседу Турмас, а одатле до села Шепше (на другом месту Сребше). Одатле полазе планинским путем према северу. и пролазе поред градца Восиг, што је зајед"ничка одбрана свију осталих спахија и већ има обашка свога господара. Спуштају се у долину према селу Павлићи.

Под градцем гледају како је земља зарасла трњем и жбуњем, али народ околних, већ опоменутих села, почиње «поново» крчити и у крчевине сади «поново» винову лозу, где је коме лепше и угодније. Зато уговори да не смета. 5

4 Содех Нипг. Апдез. МГ егу. 587. год. 1357. Мај 13. , ки ;