Brastvo

229

Спахилук је лежао на доњем току Карашице, као што смо већ рекли. 4 Карашица тече са падина Мечке или Мечека према југу и иза Вилања савија према истоку и улева се у Дунав. У доба о коме говоримо, кад не беше регулације, улевала се она у данашњи стари Дунав између Марока И Даража (Дража). Главно место овог спахилука беше Век од куд и име «вечки спахилук» (де Мек). Село Век лежало је на потоку Век (данас у грунтовној урбаријалној мапи и у народу: Века). Овај поток прави данас границу међу банским и кишфалудским атаром, на истом лежи и данашње село мађарска имена Кишфалуд.

Име Век писало се у споменицима исшог доба различно. Г. 1227. Вејк (Меук); 1296. год, тако исто; 1301. г. Веак о 1825. г. Вик 1 УК): 1832. год. Век (Мек), Вејк (“еук), Века (Мека), Веек (Меек). у. Доцније, за време Турака 1259. г. Караш- Па 1579. Век (Мек); 5 ПА тефтерима и 1695. год. иза изгнања Турака: Век (Мек).

Простор овога спахилука захваћао је ово земљиште од Лака према Дунаву, а према југу до данашњих села: Каранч, Кува, Шепша, Верешмарт и Батина скела. Захватао је дакле данашња села Кишфалуд, Бодоња, Шепша (Сребша), Марок, заселак Чибогат. На простору ових данашњих села беше у то доба 11 насељених места и 3 мања насеља дакле свега 14 насеља. Имена тих насеља по споменицима јесу: Век, Седрев (Садови:), Сребша (и Шепша), Павли (по имену једног од Карашића, код којих је име Павле наследно било, те је најстарији увек био Павле), Бодила или Будула, Петурд или Петарда, Марек, Раслав (по имену једног из породице Мојс), Кишфолуд, зундуч, Чабагата, Богат, Турлас, Девечер. С леве стране Карашице пружа се лепа равница испресецана поточићима, а уз њих као и уз Карашицу лепе ливаде.

С десне. стране Карашице подижу се Брањинске планине до 240—250 метара над морем.

Према Дунаву су и данас велики ритови од Дањока Дуда, Блажевац, Врпоље, Казук, Сребрница, Беда, Ковачица па на ниже под Капоњом, Биковача и т. д. Ови ритови су у оно доба само већи могли бити. Некадања река Карашица регулисана је данас у два канала (велики и мали), који упоредо теку. Мањи канал је био главни ток реке и

ес. 410. 3. Сод. Тлр!. Апдезау. 1 27. бр. 13. г. 1301; 1356. бр. 324. г. 1314. Јули 25.; П 180 бр. 163. год. 1325. Март 16.; 1.143. бр. 134. год. 1308. фебр. 14.; П 488. ОР 423. г. 1330. Јуни 17.; 1 488. бр. 423. Ки 34 - 1 128: бр. 94. г. 1341. Ауг. 30.: ТУ 194. бр. Ти 211. бр. 135. год. 1342. Марта 13. 5 М 87. бр: 32. год. 1347. Јуни 3.; У 388. бр, 233. год. 1350.

4) Карашица (Кагазом) добија своје име од рибе караса, а не као што неки мисле од турске речи кара-су — црна вода, то нам показују споменици из 1214.—1350. кад још о Турцима ни спомена не беше у овим крајевима.