Brastvo

232 17 МЕЦ

"села скрећу за једну кућу и иду према западу, све док не изиђу на Карашицу, код једног јабуковог дрвета. Положај села је и данас овај исти. Куће нам не спомињу нити именују становнике осим Павла сина Јованова, јер је у његовом врту међа, под неком зовом. Око села су оранице ограђене са свију страна осим источне, са водом.

Затим долазе у село Зундуц (Хапаисћ). Положај овог села био је на десној обали Карашице, дакле уз планину. 158 предео тога села су воћњаци. Западна половина је

огатија воћем, зато поседник Павле, који добија ту заПала половину мора својим синовцима дати из «ораховог врта», што је на његовој страни 50 комада орахових дрвета на уживање, остала пак дрвета деле се подједнако.

Косанице деле на два дела.

У селу Бодила (Будула) црква је на брегу према истоку окренута, на цркви звоник. Ограђена је зидом, а уз ограду су спахинске куће, што се имају поделити.

Сва мира у Карашици остају неподељена (но доцније се поделе ита).

Право патроната цркве у Веку (св. Ђорђа), као и воденице, воде, реке, шуме итд. остављају недељено.

Према овом опису црпљеном потпуно верно из званичних података склопљених на лицу места, стичемо уверење, да је овај предео у времену 1301.—1350. био јако насељен и добро култивиран.

Простране оранице које се пружају од Лака, па до речице Веке, на којој је лежало село Век, јесу данас својина опћина: Бона и Кишфалуб бе. Према податцима изгледа да је граница при деоби била баш тамо, где се дели данас атар бански и кишфалубски. Цело ово земљиште укњижено је данас грунтовно на име ове две опћине, под именом Вечко поље (у урбаријалној карти пише: «Уесзко ројуе»).

Положај села Век даје се доста тачно одредити и наласцима на парохијалној сесији кишфалудбској, где се увек изоравају новци са грчким и латинским натписима (из доба Констанција 337.—356. итд.), судови за сахрањивање пепела сагорелих мртваца, новац мађарских краљева (Беле 17) све до Ракоцијева времена (1703. ——10.), од кога је такође нађено ситног сребрног новца.

Ови наласци сведоче да је на овом месту било насеље од римског доба, што потврђују и изоране широке римске цигле, па кроз цео средњи век, кроз цео нови век све до 1710. год.

То нам потврђује и предање нашег народа овде. Осим званично примењеног и у мапе уведеног назива: Вечко поље, постоји и данас речица «Века» и «велика Века» и према истој речици на југ преко Карашице у бреговима «вечка долина», а постоје још презимена «Ве-